Hackintosh - Kako da...?!


#1

Nulti korak

Nulti korak predstavlja apsolutni početak i to je u vašem slučaju najvažniji korak. Da bi smo mogli da vam adekvatno odgovorimo i pomognemo, potrebno je da i vi nama pomognete tako što ćete uneti sve validne podatke vezano za vaš hardver u hardverski info panel koji se popunjava prilikom otvaranja naloga i koji možete dopuniti naknadno.

Evo pojašnjenja kako da to napravite:

Ovo je deo koji se najčešće radi iz windowsa (ređe Linuxa) pa ćemo se zadržati ovde upravo na tome.
Dakle da bi ste izvukli podatke o vašem hardveru portebano je da instalirate neki od programa koji će vam to omogućiti. To može biti recimo SiSoft Sandra Utilitites, PC Wizard 2012, Everest ili bilo koji sličan program koji ima ovakve mogućnosti. Putem ovih programa možete detaljno izvući sve podatke u vezi bilo kojeg parčeta hardvera koji se nalazi nakačen na vašu matičnu ploču i to je ono što je neophodno da znate. (vidi sliku)

Kada to uradite, zapišite informacije koje ste dobili pa zatim popunite ovde sve ono što niste uspeli u prvi mah jer vam je bilo nepoznato.

Imajte u vidu da je ovo od presudnog značaja za našu saradnju ovde, jer bez ovih podataka nećemo biti u mogućnosti da vam adekvatno odgovorimo na postavljeno pitanje, pa samim time ni izađemo u susret.

Takođe pored ovih podataka za koje smo rekli da su osnova i glavni uslov za našu saradnju, može se desiti u nekim specifičnim situacijama da zatražimo i podatke o tzv. device id ili vendor id nemuraciji, a što je opet nešto što je najjednostavnije doznati preko windowsa, putem device manager opcije. (vidi sliku)

Kako tačno treba da izgleda pravilno popunjeni hardverski info panel, možete videti klikom na avatara nekog od moderatora ovde.

1. BIOS Firmware

Da bi Mac OS proradio i uopšte mogao i da se pokrene na PC računaru, potrebno je najpre pravilno podesiti određene stavke u BIOS-u. Ukoliko ovo niste uradili, sasvim je izvesno da niste ni uspeli da pokrenete instalciju za Mac os a kamo li da je uspešno završite. Dakle ovo spada pod obavezno i preporuka je da svako ko se nije upuštao u ovu avanturu detaljno i pažljivo pročita ovaj tutorijal, pa zatim malo progoogla i svakako se bolje upozna sa svojom matičnom pločom, kao i ostalim komponentama koje poseduje.
Pre nego bilo šta ovde dalje napišem, reći ću da se danas praktično matične ploče odvajaju najpre po jednoj stavki koja je veoma bitna, a to je svakako firmware koji pokreće dotičnu ploču i koji se od vaikada zove Basic Input/Output System ili skraćeno BIOS.

Danas imamo 2 vrste matičnih ploča i to su one koje pokreće tzv. Legacy BIOS ili drugim rečima stariji i drugi UEFI BIOS tj. moderniji. Odlika modernijeg UEFI BIOS-s se ogleda pre svega u dodeljenom grafičkom interfejsu zahvaljujući kome je sama navigacija unutar ove opcije preglednija i intuitivnija za rukovanje. Pored ovoga praktično i najbitnija stavka je da ove ploče pokreće noviji moreniji firmware pa su samim time i kompatibilnije sa Macintosh računarima odnosno Mac OS platformom.

PODEŠAVANJE BIOS-a

a. Osnovni pregled

U principu onog trenutka kada uđete u BIOS dobićete ekran na kome bi trebalo da piše trenutni status, odnosno podešavanja za instalirane uređaje na matičnoj ploči. Tu će stajati napisana verzija BIOS-a, radni takt memorije i procesora, količina instalirane memorije itd.

b. First device boot opcija:

Sa liste dodeljenih diskova potrebno je da postavimo onaj koji želimo da se prvi butuje. U ovom slučaju potrebno je dodeliti onaj disk ili particiju na kojoj je isntaliran Mac OS X. Ukoliko ovo niste uradili, možete pristupiti butabilnom meniju prilikom restarta računara obično putem funkcijskih tastera F10, F11 ili F12 i zatim manuealno dodeliti particiju sa koje želite da pokrenete neki OS.

c. Integrisana grafika:

Grafička podešavanja za Sandy, Ivy, Haswell:
U delu za uređaje nalazi se opcija za podešavanje integrisane grafike ako je ista uključena ili ako su podešavanja postavljena na AUTO.

Integrisana grafika je zavedena pod imenom IGP ili IGPU

Ovom uređaju je potrebno dodeliti najmanje 512 RAM-a sistemske memorije.

Ukoliko imate priključenu grafičku kartu a želite da pokrenete integrisanu umesto eksterne koja se u principu automatski pokreće, potrebno je da u ovom meniju dodelite da se integrisana grafika prva pokrene, što zanči da je umesto AUTO ili PEG (PEG ili PEGP je oznaka za eksternu PCI grafičku kartu) postavite na IGP ili IGPU u delu za Init Display First. Ovo takođe podrazumeva da kabl za monitor prebacite sa eksterne grafičke kartice na izlaz za integrisanu grafiku koji imate na ploči. To može biti najčešće, DVI ili DP, na starijim pločama VGA izlaz.

d. HDD podešavanja:

Da bi smo bili uopšte u mogućnosti da butujemo i instaliramo Mac OS X, potrebno je SATA kontrolere (takođe i GSATA ako ih ploča ima), da prebacimo sa IDE na AHCI mod, ukoliko već nisu po defaultu postavljeni na isti.
(AHCI) Advanced Host Controller Interface: INFO

e. Memorija:

U pojedinim slučajevima a u zavisnosti od toga koji tip ploče i procesora je u pitanju, poželjno je isključiti dodeljeni “Profil 1” u delu za podešavanje memorija. Moja preporuka je da se ovo isključi za početak, a radni takt memorije spusti na default vrednosti. Ploče koje su pod UEFI BIOS-om stabilnije rade sa ovakvim podešavanjima i eventualne USB anomalije bivaju u toj situaciji eliminisane. Kasnije kada se podigne operativni sistem, možete isporbati kako će on funkcionisati kada uključite dodeljani “Profil 1” ili čak možete overklokovati radni takt na procesoru i povećati dodatno voltažu (Napomena: za ovo obavezno konsultavati internet tutorijale namenski izrađene za vašu ploču).

f. Front USB priključak na ploči:

Frontalne USB priključke na ploči uvek je bolje povezati na 2, 3 ili 4 konektor. 1 koji je obično markiran crvenom bojom, naročito na Sandy bridge pločama izaziva tzv. problem samostalnog diskonektovanja prilikom ulaska u sleep, što za posledicu ima da operativni sistem gubi ovaj uređaj prilikom buđenja.

g. Power managment:

U delu za PM, potrebno je podesiti da računar prilikom odlaska u sleep koristi memoriju, tzv. S3 mod. Takođe ako to nije podešeno, postaviti da isti može da probudi USB miš i tastatura.
HPET opcija treba uvek da stoji na 64bita ukoliko je to izvodljivo.

h. Ostalo:

Ovaj deo se odnosi na tzv. update ili u prevodu nadogradnju BIOS-a na poslednju verziju.
Ponekad je ovo neophodno uraditi jer se sa novijim verzijama BIOS-a unapređuju neke opcije unutar sistema. Tako napr. na starijim LGA775 pločama, većina ovakvih ploča u samom startu nije imala opciju za AHCI mod u SATA delu, koji se nešto kasnije mogao adekvatno rešiti na ovaj način, znači nadogradnjom BIOS-a. Takođe neretko novije verzije BIOS-a ispravljaju i određene probleme koji se mogu javljati u radu, te je svakako preporuka da se ovaj deo posla napravi odmah u startu.

Da bi ste ovo uspešno uradili potrebno je da znate tačan naziv vaše matične ploče kao i kojoj reviziji ista pripada. Ako to nije sklučaj, onda ćete morati da otvorite vaše kućište i proverite kako je ista zavedena. Tačan naziv matične ploče ispisan je krupnim slovima na centralnom delu ploče, dok je revizija ploče uvek ispisana sitnim slovima u donjem levom uglu. (vidi sliku)

5049_src

Kada ovo ustanovite, potrebno je da odete na matični websajt i pronađete vašu ploču. Zatim povučete odatle poslednju verziju BIOS-a, pažljivo pročitate upustvo i instalirajte isti. U principu instalacija BIOS-a je danas prilično bezbedna operacija, obzirom da sve novije ploče imaju dva ROM čipa. Drugim rečima ovo znači da se novi BIOS instalira na jedan, dok se u drugom čuva predhodno stanje, pa samim time ukoliko nešto pođe po zlu, matična ploča će automatski pokrenuti bekup i instalirati poslednje operativno stanje. Ukratno, procedura je obično veoma jednostavna i reklo bi se krajnje bezbedna.

I za kraj bitno je još istaći da je samo jedan manji broj hardverskih komponenti u principu 100% Mac OS kompatibilan. Kada ovo kažem mislim samo na one uređaje koji će raditi isključivo Oob što u prevodu znači bez ikakvih zakrpa ili dodatnih intervencija. Većina uređaja danas, zapravo traži izvesne intervencije i one u zavisnosti od kompatibilnosti samog uređaja mogu biti manje ili veće, ili potpuno neuspešne… Nadam se da je ovo svima kristalno jasno.

Zbog toga je prvesntveno potrebno proveriti osnovno stanje vaših komponenti kao i same matične ploče po pitanju kompatibilnosti, a ovo je najjednostavnije izvesti putem nekoliko hakerskih sajtova kao što su:

http://wiki.osx86project.org/wiki/index.php/Main_Page

Što se tiče nabavke kompatibilnih komponenti naša preporuka bi bila stranica:

Building a CustoMac: Buyer’s Guide


2. Izrada instalacionog (Vanilla) 10.9 i 10.10 USB fleš stika iz postojećeg Mac-a, LiveMac-a ili iz VM

Ovaj deo posla ćemo pokušati da svedemo na najlakši i najjednostavniji metod uz par zahvata koje je potrebno ručno napraviti. Takođe ovaj dodatak ili tutorijal je fokusiran na kreiranje USB instalacionog flešića ali u kombinaciji sa Clover bootloaderom, koji predstavlja u ovom momentu najkompletnije i najkvalitetnije rešenje.

U principu osnovna ideja je da se procedura oko kreiranja USB instalacionog diska krajnje uprosti i pojednostavi kako bi svim početnicima ovaj deo posla bio lakši deo.

Procedura je sledeća:

Instalirajte najpre VMWare poslednju verziju. Zatim iz virtualne mašine instalirajte željeni OS X. Putem Daemon tools alatke montirajte (mount) ISO fajl sa instalacijom i usmerite putanju ka napr. Install OS X Yosemite.app fajlu. VMWare će prepoznati instalcioni fajl i odatle sve ide nadalje automatski.

Kada se završi instalcija OS X-a instalirajte obavezno VMWare tools. Nakon restarta kopirajte instalacione fajlove na fleš drajv pa zatim sa fleša prebacite sve neophodne fajlove na desktop u OS X koji ste virtualno instalirali. Ovo je bitno kako ne bi došlo do nepredviđenih situacija ili korumpiranih fajlova.

Za kreiranje instalcionog flešića potrebno je da imate sledeće:

  1. macOS (instalacioni paket) koji treba da bude smešten u Applications folderu.

  2. varijanta (A) UniBeast ili
    varijanta (B) odgovarajuću USB Install.command skriptu za verziju OS X-a (vidi dole) uz koju je potrebno još imati i Clover bootloader (instalacioni paket) i FakeSMC.kext - drajver

  3. Prazan USB fleš drajv ne manji od 6GB

Najjednostavnije rešenje koje najveći broj početnika preferira prevashodno zato što je potpuno automatizovano je pomenuti UniBeast alat, što i jeste u načelu jednostavnije rešenje. Takođe za starije verzije OS X-a (10.6, 10.7, 10.8) možete koristiti i recimo myHack tool uz opciono naknadno instaliran Clover.

Nešto kompleksiji metod podrazumeva kreiranje flešića putem skripti koje su ovde okačene. To je totalno čista odnosno nemodifikovana varijanta kreiranja instalacije kako se radi za originalne macintosh računare, a koja se neznatno razlikuje u svojoj strukturi od one koju kreira UniBeast.


Mavericks USB Install.command.zip (884 Bytes)
Yosemite USB Install.command.zip (905 Bytes)
El Capitan USB Install.command.zip (916 Bytes)
Sierra USB Install.command.zip (898 Bajta)
High Sierra USB Install.command.zip (830 Bajta)


Prebacite instalacioni fajl Install OS X.app fajl u Applications folder gde se nalaze svi ostali programi (vidi sliku)

Ako se koristite skriptama potrebno je da vaš USB fleš-disk na koji nameravate da napravite instalaciju preimenujte u USB-HDD

[VAŽNO! Ukoliko ne preimenujete USB disk kako je ovde navedeno postupak će biti neuspešan!!!]

Skriptu startujete direktno dvoklikom na fajl.

Pokrenuće se terminal i postupak kreiranja će biti započet. Dalje je potrebno da unesete user password kojim ćete omogućiti izvršavanje skripte.

U nastavku se zavalite, skuvajte kaficu ili čaj ili odmorite malo dok se ceo proces ne završi. U proseku to traje negde oko 10tak minuta.

Nemojte da vas zbune prozori koji će iskakati povremeno, to je normalno i ne znači da je proces završen. Pred sam kraj terminal će tražiti da još jednom unesete user password. Učinite to i sačekajte da se proces završi. (važi za starije skripte ali ne i za High Sierra)

Kada sve bude bilo gotovo pisaće vam

[Process completed]

Znači tek kada vidite u terminalu da ova poruka stoji na kraju, možete biti sigurni da je proces kopiranja završen (vidi sliku).

Nakon ovoga instalirajte zadnji Clover bootloader

U zavisnosti od matične ploče i ličnih afiniteta biraćete ili Legacy ili UEFi varijantu (vidi slike)

Legacy setup:

UEFI setup

I konačno postavite FakeSMC.kext unutar /EFI/CLOVER/kexts/other foldera, čime će ceo postupak biti zaokružen.

Nakon ovoga jednostavno restartujete računar, zatim pokrećete BIOS boot meni pritiskom na neko od dodeljenih funkcijskih digmića (F10, F11, F12) i odatle dalje birate USB fleš-disk na kome ste upravo napravili instalaciju za macOS.


3. Šta je to kext, kako ga instalirati i “patchovati”?!?

Kext je skraćenica od kernel extension. U suštini to je OS X ekvivalent za Windows drajver.

Glavna lokacija za kextove je /System/Library/Extensions, ali vrlo često, određeni broj kextova možete naći i u /Extra/Extensions (Chameleon bootloader) odnosno /EFI/CLOVER/kexts folderu (Clover bootlaoder).

Generalno sa Clover bootloaderom danas, gotovo da nema potrebe za fizičkim prepravljanjem kext fajlova, prevashodno zato što Clover ima mogućnost modifikovanja drajvera u live varijanti iz sopstvenog panela, tako da nije potrebno dirati originalni kext fajl. Ipak ako se ispostavi da to nije moguće napraviti tako, onda ćete morati pristupiti manuelnom prepavljanju i to se radi na sledeći način.

Kada nađete odgovarajući kext za vaš uređaj, najbolje je koristiti već postojeće aplikacije za instalaciju i manipulaciju kextovima. Moja preporuka je da koristite Kext Wizard, autora janek202:

Kext Wizard (1.1 MB)

Za instalaciju, jednostavno prevucite odgovarajući kext ili kextove u odgovarajući prozor u Installation tabu,
odaberite gde želite da ga instalirate i vaš Target disk:

Posle uspešne instalacije, idete u Maintenance tab, čekirate i Extra i System/Library/Extensions, i odaberete svoj Target disk:

Jedna od nešto komplikovanijih operacija je takozvano “patchovanje” kexta. U suštini ponekad je potrebno da izmenimo neke informacije u samom kextu, da bi on pravilno radio na našem hardware-u. To najčešće radimo prepravljanjem njegovog Info.plista.

Prvo nađemo odgovorajući kext i prekopiramo ga recimo na Desktop, uradimo desni klik na njega i odaberemo Show Package Contents:

Zatim pronađemo Info.plist u okviru Contents foldera i otvorimo ga sa TextEditom ili nekim plist editorom, kao što je PlistEdit Pro:

Sledeće što treba da uradite je da prepravite kext po vašoj želji.

Nakon toga, prevucite ga u Kext Wizard i odradite instalaciju na željeno mesto i uradite Maintenance. Srećno!


Podesavanja u biosu
[Error code -43] prilikom praznjenja trash bina